Select language:
  • English

Izvor i sastav prirodnih dijamanata

Izvor i sastav prirodnih dijamanata

Šta je dijamant?

U gemologiji, dijamant se definiše kao kristal ugljenika, odnosno njegova posebna „alotropska modifikacija”. Po svojstvima, dijamant ima najvišu tačku topljenja u prirodi i istovremeno je najtvrđi prirodni mineral: na Mosovoj skali nosi oznaku 10, što je najviši rang na lestvici tvrdoće. On je prirodna retkost izuzetnih svojstva i upravo zato se smatra najvrednijim i najdragocenijim kamenom na svetu.

Kada je i kako nastao?

Nastanak dijamanata seže u nezamislivo daleku prošlost – u doba kada je Zemlja još bila užareno nebesko telo. Vreme potrebno da se oblikuje dijamant nije precizno utvrđeno, ali se pretpostavlja da taj proces može trajati čak i nekoliko milijardi godina. Prirodni dijamant nastaje kada ugljenik pri visokim temperaturama i ogromnim pritiscima pređe iz gasovitog u tečno stanje, a potom se hlađenjem kristaliziju. Prema naučnim merenjima, dijamanti nastaju u ekstremnim uslovima kada pritisak prelazi 70.000 kg po cm2, a vrelina se meri temperaturom od 1000 C do 1300 C, što odgovara uslovima u dubinama od oko 150 do 250 kilometra ispod zemljine kore.

Putovanje iz „središta” Zemlje

Zahvaljujući svojoj tvrdoći i postojanosti, nošeni vulkanskim silama iz dubina, dijamanti dospevaju na zemljinu površinu. Ovaj prirodni fenomen dobio je naziv Kimberlijev krater – prema južnoafričkom gradu Kimberliju, gde se nalazi vulkansko grotlo specifičnog oblika i jedan od najstarijih rudnika dijamanata na svetu. U većini današnjih kopova vade se dijamanti vulkanskog porekla, ali zanimljivo je da postoje i oni koji su stvoreni delovanjem iz vasione. Jedan takav primer je otkriće ležišta dijamanata u krateru Popigaj u Sibiru koji je nasto udarom meteroita o tle pre više od 35 miliona godina.

Pogled u unutrašnji svet dijamanta

Dijamant se sastoji od jednog hemijskog elementa – ugljenika – koji je jedan od najrasprostranjenijih elemenata u prirodi i nalazi se u velikom broju jedinjenja. Čudesno je što na istoj hemijskoj formuli počiva dijamant – najtvrđi mineral na svetu, ali i grafit – jedna od najmekših supstanci koje poznajemo. Tajna je skrivena u unutrašnjim čvrstim vezama atoma i „dimenzijama” koje oblikuju. Prirodni dijamant se gotovo isključivo pojavljuje u „kubičnom” obliku, a pogled na skladnu geometriju njegovih unutrašnjih „rešetki” sugestivno svedoči o delovanju nedokučivih kreativnih sila.

Galerija

Povezani članci

Nekonfliktni dijamanti

Izraz „krvavi dijamanti” se koristi za dijamante koji se iskopavaju u ratnim zonama, većinom u Africi. Zemlje koje su označene kao najveći izvoznici ...

Detaljnije »

Od sirovine do dragocenog nakita

Iako se u pedesetak najvećih rudnika dijamanta na svetu godišnje izvadi oko 135 milona karata sirovih dijamanata, samo oko 20% dragulja ...

Detaljnije »